Author: Svetlana Vuksa

IPARD će pomoći da poljoprivrednici i proizvođači hrane steknu nove veštine i ojačaju kapacitete kako bi bili konkurentni na tržištu Evropske unije, a očekuje se da će ovaj program omogućiti investicije u srpskoj poljoprivredi vredne 400 miliona evra, izjavio je šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici.

On se na 85. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu sastao sa ministrom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislavom Nedimovićem i učestvovao na konferenciji o IPARD programu. Podsetivši na to da je poljoprivrednicima i proizvođačima hrane u Srbiji, preko ovog finansijskog instrumenta pretpristupne pomoći EU obezbeđeno 175 miliona evra, kao bespovratna pomoć, on je objasnio da to nije jedina korist za srpsku poljoprivredu i ruralni razvoj jer će ukupna ulaganja biti znatno veća.

Objasnio je da je 175 milona evra deo koji se finansira iz budžeta EU i iznosi 75 odsto ukupne vrednosti programa. ali 25 odsto sredstava daje Srbija iz nacionalnog budžeta, a učešće samih investitora u projektima je najmanje 50 odsto. Sve u svemu, olekuje se da će ukupne investicije zahvaljujući IPARD-u iznositi 400 miliona evra, kazao je Fabrici.

On je dodao da su prve dve investicione mere, koje se odnose na traktore i mehanizaciju, samo početak, te da partneri u Srbiji treba da nastave da ulažu napore kako bi ostvarili akreditacije i za sve ostale IPARD mere.

„Uvereni smo da će IPARD pomoći da poljoprivrednici i proizvođači hrane steknu nove veštine i ojačaju kapacitete kako bi bili konkurentni na tržištu Evropske unije. Srbija je već napredovala kada je reč o poljoprivredi, a u prilog tome govori podatak da se tokom proteklih godina izvoz poljoprivrednih proizvoda u EU udvostručio. Svi znamo velike potencijale i važnost poljoporivrede u Srbiji i znamo da je potrebno mnogo više ulaganja, a IPARD je samo početak, ali i realan test pre no što se Srbija priključi Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU“, dodao je on.

Prilikom ove posete, ambasador Fabrici i direktor Direktorata za poljoprivedu i ruralni razvoj Evropske komisije, Mario Milučev na štandu Ministarstva poljoprivrede održali su bilateralni sastanak sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem i upoznali se sa uspešnim IPA projektima.

„Danas je za nas važan dan, pre svega zbog izveštaja koji je Evropska komisija uputila prema Srbiji, a u kom je po prvi put pokazan napredak u poljoprivredi, u procesu pregovaranja sa Evropskom unijom. S druge strane, prva dva konkursa za IPARD koja se odnose na traktore i meahanizaciju završeni su u smislu predaje dokumentacije, počeli smo kontrole na licu mesta, nadamo se da ćemo sledeće nedelje potpisati finansijski sporazum sa Evropskom komisijom i da ćemo u prvih deset do petnaest dana juna imati prve potpisane ugovore sa srpskim poljoprivrednicima kojima će biti transferovana sredstva za nabavku opreme i mehanizacije“, rekao je Nedimović i dodao da je na poziv pristiglo preko 500 aplikacija, te da Srbija dobro stoji u odnosu na zemlje koje su ulazile u slične ili iste procese.

Direktor Direktorata za poljoprivredu i ruralni razvoj u Evropskoj komisiji Mario Milučev istakao je da Evropska komisija podržava vlasti u Srbiji kako bi nastavile sa akreditacijom preostalih mera u sklopu IPARD-a. U pitanju su mere tehničke pomoći, diversifikacija poljoprivrednih gazdinstava i razvoj poslovanja, sprovođenje lokalnih strategija ruralnog razvoja odnosno lider pristup, agro-ekološko-klimatske mere i mere organske proizvodnje.

„Sada je u vašim rukama instrument i na vama je da ga najbolje upotrebite kako biste poboljšali život u ruralnim oblastima u Srbiji, a mi i dalje ostajemo otvoreni za saradnju kako bismo zajednički radili na korišćenju fondova“, poručio je on.

Srbija je ostvarila dobar napredak u oblasti poljoprivrede, navedeno je u izveštaju Evropske komisije za period oktobar 2016-april 2018, koji je nedavno  premijerki Republike Srbije Ani Brnabić predao šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Sem Fabrici. Ovakva ocena data je najviše zahvaljujući uspostavljanju sistema za realizaciju IPARD programa i raspisivanju prvih konkursa za investicije u fizičku imovinu gazdinstava, a potom i za preradu poljoprivrednih proizvoda.

Uspostavljen je mehanizam i Srbija je administrativno osposobljena za realizaciju IPARD-a i budžeta namenjenog za finansiranje akreditovanih mera iz ovog programa – navodi se u izveštaju i dodaje da su pozitivne i izmene zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, što je bio preduslov za početak IPARD-a.

Izmenom zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju uspostavljen je pravni osnov za IPARD, ali i za budući integrisani sistem administracije i kontrole (IACS), koji tek treba da bude razvijen. U narednom periodu Srbija bi trebalo da implementira mere poverene u okviru IPARD-a i da obezbedi uslove za realizaciju drugih mera programa, naznačeno je u izveštaju.

U njemu se navodi i da je usvojen Nacionalni program poljoprivrede za period 2018-2020 usvojen 2017. godine, međutim, program ruralnog razvoja još uvek nije. Evropska komisija ocenila je da dalje usklađivanje sa politikama EU zahteva razdvajanje plaćanja po proizvodnji i povezivanje plaćanje po površini sa standardima unakrsne usklađenosti.

U izveštaju o napretku Srbije u pregovaračkom procesu pridruživanja Evropskoj uniji, međutim, date su zamerke na ono što je postignuto u usklađivanju Poglavlja 12, koje se odnosi na bezbednost hrane, veterinarsku i fitosanitarnu politiku.

Zakonodavstvo u oblasti poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda treba usaglasiti kako bi se olakšao razvoj politika u ovoj oblasti. Potrebno je još uskladiti zakonodavstvo koje se odnosi na vino, organske proizvode… Spremnost Srbije za EU, kada je reč o oblasti bezbednosti hrane, veterinarske i fitosanitarne politike, na srednjem nivou, naglašeno je u izveštaju.

U narednoj godini Srbija bi trebalo da izradi sveobuhvatnu strategiju za implementaciju i sprovođenje pravnih tekovina EU u ovoj oblasti, te da značajno ojača administrativne kapacitete veterinarske, fitosanitarne i direkcije nacionalnih referentnih laboratorija. 

U oblasti opšte bezbednosti hrane, Srbija tek treba da definiše strategiju i akcioni plan i bi trebalo dalje da uskladi svoje zakonodavstvo o upravljanju vanrednim situacijama u pogledu bezbednosti hrane i hrane za životinje sa pravnim tekovinama EU, navodi se u izveštaju.

U oblasti fitosanitarne politike zamerke su kod pravnog okvira i nacionalnog akcionog plana kojim se definiše upotreba pesticida, a Brisel ukazuje i na to da nije postignut napredak u usklađivanju zakona o genetski modifikovanim organizmima (GMO) sa EU regulativom.

Neophodno je kontinuirano informisanje stanovništva u selima Vojvodine o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU (ZPP) i njenom značaju za stanovnike ruralnih sredina, ocenjeno je na skupu koji su uz podršku EU Info pointa organizovali Vojvođanska inicijativa za EU, Zelena mreža Vojvodine i “Agrosmart”, specijalizovani portal za poljoprivredu.

Važno je da se preduzmu svi koraci da se proces EU integracija u ovoj oblasti ubrza i evropske direktive implementiraju, na dobrobit svih građana Srbije, ne samo poljoprivrednika i stanovnika ruralnih područja, poručeno je sa okruglog stola – “Zajednička poljoprivredna politika Evropske unije – koristi za Srbiju”.

Rečeno je i da je važno da se nacionalni i regionalni razvojni programi za rešavanje posebnih potreba i izazova u ruralnim područjima, poput „Lider“ prsitupa, prilagode i približe evropskim pravilima.

U svakom slučaju, Srbija, na putu evropskih integracija, mora da poboljša usklađenost domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU u oblasti poljoprivrede i bezbednosti hrane, jer će joj to, kada se priključi evropskoj zajednici doneti brojne koristi, od pristupa jedinstvenom tržištu do veće podrške poljoprivrednicima i ruralnim područjima.

Uz podsećanje na to da je Zajednička poljoprivredna politika EU jedna od najznačajnijih oblasti, kako u pogledu broja propisa koji regulišu ovu oblast, tako i u pogledu udela poljoprivrednog budžeta u ukupnom budžetu Evropske unije, na okruglom stolu postavljena su pitanja gde se očekuju promene u okviru reformisane ZPP.

Kao problem, u prvom redu definisna je nedovoljna obaveštenost i zainteresovanost poljoprivrednika, stanovnika ruralnih područja i svih građana za pitanje ZPP, koja ima važno mesto u budžetu EU i sadrži četvrtinu svih pravnih tekovina Evrope. Za to je, ocenjeno je, odgovornost i na nadležnim koji nedovoljno informišu javnost o toku pregovora sa EU o ovim poglavljima, a pogotovo o benefitima koje će građani Srbije imati kada naša poljoprivreda postane deo Zajedničke poljoprivredne politike i o velikoj koristi koje već imamo.