Konkurs za preradu poljoprivrednih proizvoda u toku, evropski novci čekaju projekte

Na ovom Javnom pozivu ne mogu da učestvuju poljoprivrednici kao fizička lica, već samo mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici


Od kraja 2017, kada je objavljen prvi javni poziv iz IPARD programa do sada, raspisani su konkursi vredni 130 miliona evra, a do kraja 2019, prema najavama nadležnih, poljoprivrednicima, malim i srednjim preduzećima koji su završili svoje investicije, biće isplaćeno pet miliona evra iz ovog fonda. Za sada, na njihove račune leglo je 4,3 miliona evra.


Podaci koje su pre par dana izneli predstavnici Uprave za agrarna plaćanja govore da je u prvoj godini realizacije IPARD-a, 2018, podneto zahteva za ulaganja vredna 376.000 evra, i da u tom periodu nije isplaćen nijedan. U maju 2019. godine podneto je zahteva za investicije od 3,56 miliona evra, a isplaćeno je 286.000 evra, dok trenutno ima zahteva za 7,27 miliona evra.


Slađana Gluščević
Nedavno je okončan i drugi javni poziv za nabavku traktora i ispostavilo se da je od ukupnog broja predatih zahteva u okviru IPARD-a najviše njih upravo za ovu investiciju – čak 62 odsto. Opremu i mehanizaciju tražilo je 25 odsto podnosilaca, a za izgradnju objekata i skladišta konkurisalo ih je tek 13 odsto. To nije dobar pokazatelj ako se ima u vidu da IPARD program u fokusu nema traktore već ozbiljnije i zahtevnije investicije, poput izgradnje i opremanja objekata, bilo da je reč o farmama, plastenicima, vinarijama, mlekarama… Dakle, suština IPARD-a je ulaganje u investicije koje će obezbediti podizanje konkurentnosti naše poljoprivrede.


Upravo sada su otvorena dva takva javna poziva – za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava i za preradu poljoprivrednih proizvoda.


Javni pozivi


Poziv koji se odnosi na investicije u fizičku imovinu gazdinstava (Mera 1) privodi se kraju. Otvoren je do 23. decembra 2019. i na njega mogu da se jave poljoprivrednici – nosioci poljoprivrednih domaćinstava, zemljoradničke zadruge, te preduzetnici, mikro, mala i srednja preduzeća. Prvi i osnovni uslov koji svako od njih treba da zadovolji je da budu upisani u Registru poljoprivrednih gazdinstava.


Javni poziv koji se tiče prerade poljoprivrednih proizvoda (Mera 3) otvoren je 26. novembra 2019. i trajaće do 24. februara 2020. Na njemu ne mogu da učestvuju poljoprivrednici kao fizička lica, već samo mikro, mala, srednja preduzeća i preduzetnici.


Na konkursu iz Mere 1 korisnici mogu da dobiju 3,9 milijardi dinara, dok im je u okviru konkursa iz Mere 3 na raspolaganju oko 5,5 milijardi. Lista prihvatljivih troškova u oba javna poziva je obimna i obuhvata veliki broj investicija. Najvažnija novina u odnosu na prethodne ovakve konkurse je ta što su, skladno izmenama IPARD programa kao krovnog dokumenta, uvedeni novi sektori – grožđe i jaja. Sada, pored proizvođača i prerađivača mesa, mleka, voća, povrća (i ostalih useva u Meri 1), mogu da konkurišu i proizvođači i prerađivači jaja i grožđa.


Povraćaj koji se dobija iz IPARD fonda iznosi 50 do 70 odsto vrednosti investicije, u zavisnosti od mere u okviru koje se konkuriše, starosti korisnika, područja na kojem se investira. Kada je o javnom pozivu za investicije u fizičku imovinu reč, može se zahtevati podrška, bez obzira na ukupnu vrednost investicije, za prihvatljive troškove u okviru sledećih granica: za voće, povrće, vinogradarstvo i ostale useve minimalni iznos je 5.000 evra, a najveći 700.000 evra, dok je za sektore mleko, meso i jaja najmanji iznos povraćaja 5.000 evra, a najveći 1.000.000 evra. U Meri 3 povraćaj iznosi i do 2.000.000 evra – toliko mogu da dobiju prerađivači mleka. Za sektor mesa, voća i povrća, sektor jaja i grožđa iznosi od 10.000 do million evra.


Postupak


Pored uvođenja novih sektora – jaja i grožđa, neke od značajnijih izmena IPARD pravilnika odnose se na pojednostavljenja u pripremi poslovnih planova i neophodne dokumentacije.


Uglavnom, i nakon dosadašnjih izmena pravilnika ostaju jednaki opšti uslovi za ostvarivanje prava na isplatu IPARD podsticaja – poljoprivredno gazdinstvo mora da ispunjava propisane uslove u oblasti zaštite životne sredine, javnog zdravlja, bezbednosti hrane, bezbednosti i zdravlja na radu. Gazdinstva koja imaju životinje treba da ispunjavaju uslove koji se tiču veterinarskog javnog zdravlja i dobrobiti životinja.


Ostaje isti i postupak za odobravanje prava na IPARD podsticaje koji se vodi pred Upravom za agrarna plaćanja, a koji je pak umnogome različit od postupka povodom zahteva za podsticaje iz nacionalnog budžeta, prevashodno zbog broja kontrola na licu mesta koje se obavezno sprovode.


Postupak se sastoji iz dve faze – faze odobravanja projekta i faze odobravanja isplate. Faza odobravanja projekta može da traje do devet meseci od dana podnošenja zahteva, a faza odobravanja isplate najduže do šest meseci od dana podnošenja zahteva za odobravanje isplate IPARD podsticaja.


Dosadašnja praksa pokazala je da faza odobravanja projekta ipak može da traje i duže od devet meseci, dok je isplata iz IPARD fonda trajala kraće od šest meseci – novac je na račune korisnika dolazio za mesec-dva.


Između ove dve faze investicija se realizuje u skladu sa rokom utvrđenim rešenjem o odobravanju projekta. Recimo i to da bi se u okviru iste mere konkurisalo na sledećem javnom pozivu, neophodno je da bude okončan postupak za ostvarivanje prava na IPARD podsticaje po prethodno odobrenom projektu.


Svi koji se odluče da konkurišu na IPARD-u treba da znaju da investiciju finansiraju sami, odnosno uz pomoć banaka ili fondova, a da im se novac (50 do 70 odsto) refundira kada s ulaganjem završe. Takođe, korisno je da znaju da povraćaj iz IPARD fonda dobijaju i na takozvane opšte troškove, koji uključuju troškove konsultantske agencije, izrade tehnoloških, arhitektonskih i drugih projekata.


Uslovi


Preduzeća iz agrobiznis miljea koja nameravaju da konkurišu za IPARD podsticaje za investicije u sektorima mleka, mesa, voća, povrća, jaja i grožđa do 24. februara, trebalo bi uveliko da su u pripremama za ovaj posao.


Među uslovima koje treba da ispune mlekare je da ispunjavaju veterinarsko – sanitarne propise za preradu mleka i da imaju utvrđen dnevni kapacitet objekta za preradu 3.000 do 100.000 litara. A novac iz IPARD fonda mogu da dobiju za izgradnju ili modernizaciju sabirnih centara za mleko, opremu za skladištenje i hlađenje, kao i specijalizovanu opremu za prevoz. Biće im refundirano i ulaganje u uspostavljanje sistema bezbednosti hrane (GHP, GPM, HACCP…). Takođe, mogu da kupe specijalizovana vozila za prevoz mleka, da ulažu u tehnologiju za uštedu energije, da digitalizuju proizvodnju…


Navedimo primer mlekare iz Paraćina koja je upravo podnela zahtev za isplatu novca iz IPARD fonda. Prošle godine prijavila se za prvi IPARD poziv iz mere koja se odnosi na preradu poljoprivrednih proizvoda i u okviru projekta u postojeće pogone ugradila je homogenizator, liniju za proizvodnju feta sira, kao i bazen ledene vode kapaciteta 8.000 litara. U ovoj mlekari kažu da će po realizaciji investicije, to jest po isplati, konkurisati na sledećem javnom pozivu, s obzirom da dosadašnjim ulaganjem nije iskoristila maksimalan iznos podsticaja od dva miliona evra.


U sektoru mesa takođe mogu da konkurišu oni koji ispunjavaju veterinarsko-sanitarne uslove za preradu i da imaju minimalni kapacitet klanja – deset goveda, 50 svinja, 50 ovaca ili 5.000 jedinki živine na dan. Kao primer prihvatljive investicije možemo navesti ugradnju nove opreme za mlevenje mesa, gajbe za meso… Firme iz ovog sektora mogu da se prijave i za izgradnju ili renoviranje objekata za klanje, rashladnih prostorija, za tehnologiju i opremu za tretman otpadnih voda…


Za prerađivače voća i povrća jedan od uslova je da na kraju investicije budu upisani u Centralni registar objekata u skladu sa zakonom koji uređuje bezbednost hrane. Navedimo primer firme iz Beograda koja se bavi proizvodnjom kečapa, majoneza, kompota, soseva… Preko IPARD-a konkurisala je za nabavku modularne mašine za punjenje i pakovanje dojpak ambalaže, španskog proizvođača i po rešenju o odobravanju projekta dobila je povraćaj 50 odsto vrednosti investicije. S obzirom na to da može da dobije IPARD podršku i za modernizaciju prostorija za preradu, objekte za čuvanje, pasterizaciju, zamrzavanje, uspostavljanje sistema bezbednosti hrane…, javiće se i na sledeće pozive iz Mere 3.


Na konkurs koji se odnosi na preradu, do 24. februara mogu da konkurišu i vinarije. Proizvođači vina koji apliciraju za IPARD podsticaje treba da u registru imaju upisano grožđe u skladu sa šifarnikom biljne proizvodnje i da na kraju investicije budu upisani u Vinogradarski i Vinarski registar u skladu sa zakonom kojim se uređuje vino. Takođe, kapacitet godišnje proizvodnje vina u njihovim vinarijama treba da se kreće u granicama od 20.000 do 1.000.000 litara.


Za prerađivače u sektoru jaja važno je da znaju da na kraju investicije moraju da imaju objekat za izradu proizvoda od jaja koji ispunjava veterinarsko-sanitarne, odnosno opšte i posebne uslove za higijenu hrane životinjskog porekla, upisan u Registar odobrenih objekata u skladu sa propisima kojima se uređuje veterinarstvo.


Autorka: Slađana Gluščević, direktorka konsalting agencije Smart IPARD



Izvor: Agrofin

Poljosfera: Sa Slađanom Gluščević o dosadašnjim i predstojećim IPARD konkursima

Javni poziv iz IPARD programa, naredni u ovoj godini, biće raspisan u julu. Reč je o investicijama u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava.


U razgovoru sa Slađanom Gluščević, direktorkom Smart IPARD-a, saznajemo sve o pozivima za ovu godinu, rezultatima prethodnih poziva i realizacijama, nedovoljnoj informisanosti poljoprivrednika i uslugama koje pruža agencija Smart IPARD.


P: Šta donosi Plan poziva za 2019. godinu?


Gluščević: Prema najavama nadležnih, sledeći javni poziv iz IPARD programa biće raspisan u julu ove godine. Reč je o Meri 1 IPARD-a, koja se odnosi na investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava – izgradnju farmi, silosa, hladnjača, objekata za skladištenje, opremanje voćnjaka, plastenika… Obuhvatiće i nabavku traktora i poljoprivredne mehanizacije. Ukupno za sve investicije, a prihvatljiv je veoma širok spektar ulaganja, namenjeno je oko 40 miliona evra. Za ovaj, takozvani veliki poziv, za sada vlada prilično interesovanje poljoprivrednika i preduzeća koja mogu konkurišu.


Za avgust je planirano i raspisivanje konkursa koji se odnosi na investicije u preradu voća, povrća, mesa i mleka – izgradnju objekata i nabavku opreme za preradu. S obzirom na to da su nedavno prihvaćene izmene IPARD programa koje predviđaju i nove sektore – grožđe, odnosno vino i jaja, moguće je da će i ovaj avgustovski konkurs, kao i konkurs iz Mere 1 biti na raspolaganju i vinarima, odnosno vinogradarima, kao i živinarima. Javni poziv za preradu vredan je oko 30 miliona evra.


U drugoj fazi realizacije IPARD-a, u ovoj godini očekuju se i pozivi iz Mere 7, koja se odnosi na ruralni turizam, te iz Mere 9, a to je tehnička pomoć telima koje sprovode ovaj program, ali te mere još uvek nisu akreditovane pa ostaje da se vidi da li će konkursi biti raspisani u planiranim vremenskim okvirima.


P: Kako su po Vašem mišljenju prošli prethodni pozivi?


Gluščević: Ako imamo u vidu iskustva zemalja, današnjih članica EU, koje su u pretpristupnom periodu koristile ovaj instrument finansijske pomoći poljoprivredi, pre svega Hrvatsku, reklo bi se da smo startovali bolje od njih. Iskorišćenost IPARD sredstava kod nas će biti veća, ako poredimo te prve konkurse i sam početak kod komšija i kod nas.


Ipak, ne možemo biti zadovoljni. Ni nakon godina i godina oklevanja i inertnosti nadležni nisu ozbiljno shvatili u kojoj meri institucije moraju biti spremne za rukovođenje evropskim milionima namenjenim poljoprivredi, a ni poljoprivrednici nisu bili spremni da prihvate obaveze koje IPARD nalaže.


Problemi su bili u sporosti administracije, u otezanju sa obradom zahteva i probijanju rokova za donošenje rešenja o odobrenju projekata. Još uvek neki poljoprivrednici koji su prošli na konkursu za traktore s početka 2018, nisu završili s investicijom, tj. nisu kupili traktore, a reč je o najprostijim projektima. Zahtevi su obrađivani godinu dana, referentne cene koje je ustanovila Uprava za agrarna plaćanja bile su znatno niže od onih koje su poljoprivrednici tražili i očekivali, mnogi su se stoga žalili pa je i taj postupak žalbe dugo trajao. Sve u svemu, neko ko je naumio da investira računa na poštovanje rokova za obradu predmeta i želi da u razumnom, prihvatljivom roku realizuje investiciju, a tako nije bilo.


Ukupno je na minulih pet poziva (iz Mere 1 i Mere 3) stiglo 736 zahteva. Za prvi i drugi javni poziv iz Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava stiglo je, prema podacima Uprave za agrarna plaćanja, 478 zahteva za odobrenje investicija vrednih oko 30 miliona evra, a do sada je usvojeno oko 190 zahteva i odobreno oko 7,5 miliona evra. Na treći konkurs iz ove mere stigao je 151 zahtev, a 37 odsto tih prijava odnosilo se na izgradnju objekata i skladišnih kapaciteta.


Kada je reč o Meri 3 – preradi voća, povrća, mesa i mleka, za koju mogu da konkurišu mikro, mala i srednja preduzeća, na dva poziva stiglo je 107 zahteva. Na prvom konkursu stiglo je 26 zahteva, a usvojena su samo tri i odobreno je oko 440.000 evra podrške. Na drugom konkursu podnet je 81 zahtev i oni su još u procesu obrade. U Upravi za agrarna plaćanja objasnili su da su najveći problemi kod projekata koji se tiču izgradnje i opremanja prerađivačkih pogona bili kod poslovnih planova i ponuda za specifične linije napravljene po meri korisnika.
Dakle, za efikasniju realizaciju IPARD projekata neophodno je i da Uprava agrarna plaćanja ubrza proces obrade prijava, i da poljoprivrednici i drugi aplikanti, kao i konsultantske agencije koje im pomažu, predaju potpune i kvalitetne zahteve i ozbiljnije pristupe celom poslu.


P: Da li su poljoprivrednici dovoljno informisani o konkursima IPARD-a i koliko su zainteresovani da konkurišu?


Gluščević: Jaka kampanja informisanja poljoprivrednika o ovom programu je neophodna da bi se postigao rezultat. To su pokazala i iskustva drugih zemalja – tek kada se krenulo sa dobro planiranim medijskim kampanjama i sveobuhvatnim informisanjem o procedurama i koristima IPARD-a procenat iskorišćenja podsticaja je povećan. U našu agenciju dolaze i poljoprivrednici, predstavnici agrobiznisa koji su odlično upućeni u procedure, u IPARD pravilnike, ali ipak, utisak je da je generalno nivo informisanosti o ovom fondu i mogućnostima finansiranja investicija nizak. Oni koji su upućeni u pravila i kriterijume uglavnom su često učestvovali na nacionalnim konkursima i fondovima pa im je procedura jasna. Međutim, kod većine poljoprivrednika postoji mnogo nedoumica, pogrešnih informacija, pa i straha od naizgled veoma komlikovane procedure, mada je ona transparentna i valjalo bi da je usvojimo i shvatimo da će svi budući fondovi i izvori finansiranja koji se našoj poljoprivredi otvore kada uđemo u EU funkcionisati tako.
Kada bi nivo znanja i informisanosti o IPARD-u bio veći, veća bi bila i zainteresovanost poljoprivrednika da konkurišu. Ovako, postoje i predrasude o tome kako je IPARD samo za velike, kako su konkursi namešteni, kako se može desiti da novac iz evropske kase ne bude isplaćen, što nije tačno.


P: Koji problemi su se javljali u prethodnom periodu?


Gluščević: Osim toga što je obrada zahteva trajala neprimereno dugo, bilo je i nejasnoća koje se odnose na administrativne poslove ali je komunikacija između poljoprivrednika, odnosno agencija za konsalting i Uprave za agrarna plaćanja bila dobra i obrađivači predmeta i inspektori koji su izlazili na teren uvek su bili spremni da izađu u susret podnosiocima zahteva, da im ukažu na eventualne nepravilnosti i upute ih kako da ih isprave. Suština IPARD-a je u poštovanju nacionalnih a potom i EU standarda na poljoprivrednom gazdinstvu i u prerađivačkim objektima, tako da se nastoji da se, ako je izvodljivo, otklone eventualni problemi u pogledu zaštite životne sredine, zaštite bilja, dobrobiti životinja i da se gazdinstvo dovede do tog nivoa da zadovolji sve te uslove da bi bilo kompatibilno sa IPARD zahtevima. Reč je, na primer, o načinu odlaganja stajnjaka na gazdinstvu, primeni pesticida i odlaganju ambalaže, uslovima držanja životinja…


Već smo pomenuli, bilo je propusta Uprave za agrarna plaćanja u određivanju referentnih cena ali to će, uveravaju, biti ispravljeno.
Iskustvo sa dosadašnjih konkursa pokazalo je da je dobro što je postavljena granica u pogledu kapaciteta gazdinstava koja učestvuju na nacionalnim pozivima i onima koja mogu da konkurišu za IPARD, što recimo, u Hrvatskoj nije bio slučaj pa su tamošnji poljoprivrednici radije aplicirali za nacionalne mere iz kojih su se finansirale iste investicije kao iz evropskog fonda, što je uticalo na slabiji ishod IPARD-a na početku.


Dobro je što su u IPARD ubačeni i novi sektori – vino i jaja. Međutim, neki sektori, poput prerade žitarica i uljarica ostali su zanemareni, ne prepoznaju ih ni IPARD ni nacionalni konkursi. Kao što su na osnovu sektorskih analiza mesta u IPARD-u našli vino i jaja, trebalo bi uraditi i sektorsku analizu za žitarice i uljarice i videti da li postoji potreba da se ti proizvodi uvrste u meru koja se odnosi na preradu.


P: Da li ste zadovoljni dosadašnjim poslovanjem agencije Smart IPARD?


Gluščević: Da. Već na prva tri javna poziva predali smo zahteve za investicije vredne oko šest miliona evra. Striktno smo se držali onoga što piše u IPARD pravilnicima i za mnogo zainteresovanih i potencijalnih klijenata nismo pripremali projekte jer smo smatrali da njihova gazdinstva ne ispunjavaju uslove koji se tiču ispunjenja nacionalnih standarda na gazdinstvima ili pak veštački stvorenih uslova. Ali, s druge strane, izgradili smo korektan odnos prema poljoprivrednicima, pa i Upravi za agrarna plaćanja i postali njihov kredibilan partner.
Naš tim čine eksperti koji su dugo u svetu poljoprivrede, EU fondova, projektnog menadžmenta, finansija. Učestvovali su u kontroli IPARD projekata u današnjim članicama EU, kao i u realizaciji projekata koje su podržali Evropska unija, Svetska banka, USAID i druge međunarodne organizacije. Kako se pripremaju i otvaraju novi pozivi i mi stičemo nove veštine, a od velikog značaja je to što usko sarađujemo sa najuspešnijim konsultantskim agencijama za EU fondove u Hrvatskoj i drugim zemljama regiona i usvajamo njihova znanja i iskustva.


P: Šta nudite potencijalnim klijentima?


Gluščević: Kako je za sprovođenje IPARD investicija najvažnija dobra priprema, ovom segmentu prilazimo s izuzetnom odgovornošću, razvijajući strateški pristup planiranja. On obuhvata sagledavanje potreba naših klijenata, prilagođenost tih potreba merama IPARD programa i njegovim javnim pozivima, te definisanje i strukturiranje projekata.


Svakom klijentu najpre objasnimo procedure i predočimo mogućnosti finansiranja njegove investicije preko IPARD-a. Pripremamo dokumentaciju, pravimo poslovni plan, raspisujemo poziv na ponude i sprovodimo postupak nabavke, radimo tehnološke, građevinske, arhitektonske projekte… Potom predajemo zahtev za odobrenje projekta, a po odobrenju učestvujemo u realizaciji investicije, bilo da je reč o nabavci traktora, izgradnji farme, izgradnji objekata za preradu voća, povrća, mesa, mleka… Pratimo svaki korak projekta, pružamo korisniku sve potrebne informacije, a po završetku investicije prikupljamo dokumentaciju za zahtev za isplatu novca iz IPARD fonda.


P: Kada klijenti plaćaju uslugu agenciji?


Gluščević: Svaka agencija ima svoju politiku poslovanja. S obzirom na to da dobar deo posla uradimo pre nego što se reši zahtev za odobrenje projekta (napravimo poslovni plan, izradimo projekat, sprovedemo tender…) , Smart IPARD deo iznosa za konsultantske poslove naplati na početku, prilikom potpisivanja ugovora sa klijentom. Ostatak naplaćujemo pre završetka investicije, to jest pre podnošenja zahteva za isplatu. U tom momentu moramo imati račune za naše usluge jer je reč o opštem trošku koji IPARD priznaje tako da investitor – podnosilac zahteva dobije povraćaj i za to. Dakle, kao što se dobija povraćaj za investiciju od 50 do 60, 65 ili 70 odsto, tako poljoprivrednici i preduzeća dobijaju povrat i za usluge agencije. IPARD pravilnikom određeni su maksimalni iznosi konsultantskih usluga.

Izvor: Poljosfera