Pogledajte šta se menja u IPARD konkursima i pripremite se na vreme

Republika Srbija sprovodi IPARD II program od decembra 2017. godine i zaključno sa krajem 2022. godine, objavljeno je i zatvoreno trinaest javnih poziva za investicione mere.


Isplaćeno je ukupno 650 IPARD projekta u iznosu od ukupno 45,92 miliona evra, od čega doprinos EU iznosi 34,44 miliona evra. Od ukupno isplaćenih IPARD projekata, 28 zahteva isplaćeno je avansno u iznosu od 4,21 miliona evra, pri čemu doprinos EU iznosi 3,15 miliona evra.


IPARD fond u okviru novog programskog perioda (2021-2027) namenjem podršci investicijama u srpsku poljoprivredu i ruralni razvoj biće mnogo izdašniji od prethodnog, IPARD 2 programa. Iz evropskog budžeta u sklopu IPARD 3 programa biće dostupno 288 miliona evra, a iz nacionalnog 90 miliona. Zajedno sa doprinosom korisnika čak oko 580 miliona evra mogu biti investirana u poljoprivredu Srbije i njena ruralna područja.


IPARD 3 program je dobio zeleno svetlo u Briselu u martu ove godine ali po rečima predstavnika Ministarstva poljoprivrede ostaje da Republika Srbija dokaže da je sposobna da sprovodi program a to podrazumeva pripremu paketa za reaakreditaciju mera koje postoje i akreditaciju novih mera.


Do sada su raspisivani pozivi iz četiri mere (tri koje smo naveli – M1, M3 i M7, te mera 9 za tehničku pomoć IPARD strukturama). Predstoji njihova reakreditacija a za 2024. pripremaju se dve nove mere – „lider“ i agroekološko-klimatska mera. U 2025. godini u planu je mera 6, odnosno njeno akreditovanje i raspisivanje prvog poziva za investicije u ruralnu infrastrukturu.


Najmanji povraćaj 20.000 evra, za traktore minimum 50 hektara


Kada je o izmenama reč, u meri 1 biće povećanje minimalne podrške sa 5.000 evra na 20.000 evra, uvodi se ribarstvo kao prihvatljiv sektor, ukida se uslov iste vrste voća u Registru poljoprivrednih gazdinstava, kao i uslov hektara voća. Specifični kriterijumi u sektoru voća i povrća ne definišu se više prema broju hektara već prema vrednosti investcije. Da bi se učestvovalo na IPARD javnim pozivma u voćarstvu i povrtarstvu, neophodno će biti da investicija iznosi najmanje 50.000 evra.


Izjednačiće se kriterijumi prihvatljivosti za nabavku traktora sa kriterijumima za nabavku mašina i mehanizacije i izgradnju objekata – biće potrebno najmanje 50 hektara u ratarskoj proizvodnji (u vlasništvu ili zakupu) i za nabavku traktora i za ostale investicije. Maximalni iznos podrške biće 1.000.000 evra.


U meri 3 takođe je predviđeno povećanje minimalne podrške na 20.000 evra i uvodi se sektor prerade ostalih useva i sektor prerade ribe. Takođe, biće prihvatljive i investicije za preradu mesa od ćuraka i gusaka. Iznos maksimalnih podsticaja bude za sve sektore biće 1.300.000 evra.


U meri 7 koja se dosad odnosila na ruralni turizam novost je što će se u okviru IPARD 3 programa podržavati i direktna prodaja poljoprivrednih i lokalnih proizvoda i sektor uslužnih delatnosti u ruralnim područjima.


Za investicije u ribarstvu iz IPARD 3 programa do 1,3 milion evra podrške

Uvođenje ribarstva u IPARD 3 program je izuzetno važno jer može doprineti ublažavanju postojećih problema u ovom sektoru, te angažovanju potencijala koji postoje. Investicije u ribarstvo i značajna finansijska podrška koju pruža IPARD povećaće iskorišćenost neplodnog zemljišta i vodnih resursa i značajno uticati na inteziviranje proizvodnje slatkovodne ribe, poruka je sa današnje radionice o IPARD 3 programu održanoj u Somboru, u Regionalnoj privrednoj komori.


Regionalna privredna komora Sombor je info dan o mogućnostima podrške sektoru ribarstva kroz IPARD fond organizovala u saradnji sa Klasterom akvakulture „Naša riba“ iz Zrenjanina, a predavači su bili konsultanti agencije Smart IPARD iz Novog Sada Slađana Gluščević i Dragan Stijepović.


-IPARD 3 program finansiraće izgradnju novih proizvodnih objekata za akvakulturu i rekonstrukciju postojećih objekata, uključujući ulaganja u infrastrukturu, to jest putnu mrežu, vodovod, električnu mrežu i distribuciju na ribnjacima. Takođe, finansiraće se nabavka nove opreme koja će se koristiti za uzgoj i transport ribe, poštujući standarde biosigurnosti i zaštite životne sredine, a prihvatljive će biti i investicije u obnovljive izvore energije za potrebe na gazdinstvu, rekla je Slađana Gluščević.


Navela je da će ribarstvo biti podržano iz IPARD fonda kroz dve mere – Meru 1 i Meru 3, što znači da će se novac davati za investicije u izgradnju i opremanje ribnjaka ali i za preradu ribe. U Meri 1 minimalna podrška u okviru jednog javnog poziva je 20.000 evra, a maksimalna 1.000.000 evra. U Meri 3 najmanji iznos podrške iz IPARD fonda je 20.000 evra, a najviši 1.300.000 evra. Najveći intezitet podrške kroz IPARD je 75 odsto.


Ribarstvo do sada nije bilo finansirano kroz ovaj instrument finansijske podrške Evropske unije srpskoj poljoprivredi i ruralnom razvoju. Jačanje sektora ribarstva kroz IPARD 3 program omogućilo bi preduslove za povećanje potrošnje ribe u našoj zemlji, poboljšanje izvoznih kapaciteta i smanjenje negativanog uticaja na životnu sredinu, rečeno je na današnjoj radionici.


-Osnovni cilj IPARD 3 programa u sektoru ribarstva je podrška primarnim proizvođačima i prerađivačama u postepenom usklađivanju sa pravilima EU, njenim standardima, politikama i praksom, rekla je Slađana Gluščević naglasivši da je sada vreme da se pripremaju projekti za javni poziv koji se očekuje dogodine budući da oni podrazumevaju izradu projektne dokumentacije, dobijanje građevinskih dozvola…


IPARD 3 program odnosi se na period 2021-2027. godina. Ove godine akreditovan je u Briselu, a prvi javni pozivi očekuju se u prvom tromesečju 2023. Ukupno će u toku ovog programskog perioda korisnicima u Srbiji na raspolaganju biti oko 377 miliona evra. Od toga 288 miliona evra biće iz budžeta EU, a oko 89 miliona iz nacionalnog budžeta.

Iz IPARD-a do 436 evra po hektaru poljoprivrednicima koji čuvaju životnu sredinu

U okviru programa koji obuhvata period 2021-2027. iz evropskog budžeta biće dostupno 288 miliona evra, a iz nacionalnog 90 miliona. Zajedno sa doprinosom korisnika čak oko 580 miliona evra mogu biti investirana u poljoprivredu Srbije i njena ruralna područja.


Naročitu korist od novog IPARD programa imaće poljoprivrednici koji će primenjivati prakse korisne za životnu sredinu. Podrška takvoj proizvodnji biće davana u okviru Mere 4 IPARD programa – Agroekološko-klimatske mere i i mera organske proizvodnje.


Kada se u okviru IPARD III programa akredituje mera namenjena ovoj vrsti proizvodnje, poljoprivrednici će imati mogućnost da apliciraju za podršku koja će iznositi i do 436 evra po hektaru godišnje.


Agroekološko-klimatska mera i organska proizvodnja (Mera 4) biće najsličnija meri direktnih plaćanja. Predloženo je pet operacija unutar ove mere i to na obradivim površinama, u višegodišnjim zasadima i na livadama i pašnjacima.


Operacije koje će se podsticati su sledeće:


Plodored na obradivim površinama;
-Mehaničko uklanjanje korova u višegodišnjim zasadima;
-Zatravljivanje međurednog prostora u višegodišnjim zasadima;
-Uspostavljanje i održavanje cvetnih traka na obradivim površinama;
-Održivo upravljanje livadama i pašnjacima kroz ekstenzivnu ispašu.
-Podrška je u vidu godišnjeg plaćanja po jedinici površine, to jest po hektaru.


Cilj mere 4 je podsticaj poljoprivrednih praksi koje su korisne za životnu sredinu tako što čuvaju i poboljšavaju prirodne resurse i ublažavaju negativne efekte poljoprivrede na zemljište, vodu i vazduh.


Da bi poljoprivrednici dobili ovu podršku iz IPARD fonda neophodno će biti da potpišu ugovor na najmanje 5 godina o sprovođenju prihvaćenih obaveza za određenu operaciju. Obavezna će biti eduukacija korisnika pre sprovođenja prihvaćenih obaveza i još jedna do kraja treće godine sprovođenja. Poljoprivrednici će morati da se pridržavaju relevantnih nacionalnih standarda i obaveza navedenih u svakoj operaciji. Takođe, moraće da vode evidenciju na gazdinstvu koja sadrži informacije o svim poljoprivrednim aktivnostima koje su relevantne za obavezu.


Uglavnom, podsticaj će moći da dobiju isključivo registrovana poljoprivredna gazdinstva koja dobrovoljno prihvate obavezu koja podrazumeva primenu praksi korisnih za životnu sredinu (tako što čuvaju i poboljšavaju prirodne resurse i ublažavaju negativne efekte poljoprivrede na zemljište, vodu i vazduh).


Pred kreatorima ove mere je da definišu metodologiju i kalkulacije za utvrđivanje okvirnog nivoa premije.