Saradnja koja se ne završava samo na apliciranju za jednu vrstu podsticaja, već dugoročno traje i gradi, stiče se kroz poverenje i preporuke poljoprivrednika, kaže konsultant Dragan Stijepović iz agencije Smart IPARD.
Agencija Smart IPARD nalazi se u Novom Sadu i već nekoliko godina uspešno priprema i sprovodi projekte iz oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Uglavnom sprovodi projekte koji su finansirani iz IPARD fonda i takozvanog projekta Svetske banke, ali i druge.
IPARD – instrument Evropske unije koji se nudi državama sa pretpristupnim statusom kako bi dostigle evropske standarde i podigle konkurentnost u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja. Do sada je u Srbiji korišćen program IPARD II, a u februaru ove godine biće raspisan prvi poziv iz IPARD III programa. U svim javnim pozivima, bilo da je reč o nabavci mehanizacije, izgradnji i opremanju farmi, plastenika, voćnjaka, preradi poljoprivrednih proizvoda, ulaganju u ruralni turizam, prednost imaju žene i poljoprivrednici mlađi od 40 godina.
Dragan Stijepović za Agrosmart kaže da je voma važno informisati poljoprivrednike o tome kako mogu da koriste podsticaje jer kroz njih smanjuju troškove proizvodnje, što je već duže vreme jedini način da se ostvari pozitivan rezultat u poljoprivrednoj proizvodnji.
„Za opstanak u ovom poslu, potrebno je koristiti podsticaje za sva ulaganja u poljoprivredu – lokalne, pokrajinske, nacionalne, programe EU… Za optimalno korišćenje svih dostupnih podsticaja, poljoprivrednici moraju naučiti da planiraju svoje poslovanje minimum godinu ili dve unapred, kako bi svoja ulaganja uskladili da dostupnim programima podrške i zbog toga je važno na vreme se i konktinuirano informisati“, kaže naš sagovornik.
Kako u Smart IPARD-u informišete poljoprivrednike o podsticajima koje mogu ostvariti?
„Informisanje je putem internet stranice, društvenih mreža, elektronske pošte ili ličnim kontaktom.. Sadržaji putem interneta su usmereni ka svima i služe pre svega za obaveštavanje o raspisanim pozivima, rokovima i ko može da ih koristi. Lični kontakt se uglavnom odnosi na poljoprivrednike sa kojima je već uspostavljena poslovna saradnja i agencija već zna šta je poljoprivredniku potrebno.
Uvek je najbolji način saradnje ličnim kontaktom, na sastancima u agenciji ili poseti poljoprivrednom gazdinstvu, gde agencija i poljoprivrednik zajedno donose odluku o korišćenju pojedinih podsticaja. Agencija će ugovoriti saradnju sa poljoprivrednikom samo u slučaju da je izvesno da poljoprivrednik može ostvariti pravo na podsticaj i da je odabrana vrsta podsticaja od najboljeg interesa za poljoprivrednika. Izbor konkursa za koji traba aplicirati pre svega zavisi od toga da li poljoprivrednik ostvaruje pravo na učešće. Ovo je važno reći pošto postoji jasno razgraničenje između nacionalnih mera i sredstava iz EU. Svakako je od velike važnosti edukacija poljoprivrednika, kao i korišćenje konsultantske podrške. Smart IPARD je, recimo, uz podršku Projekta „Velika mala privreda“ koji finansira USAID, a sprovodi ACDI/VOCA, organizovao niz obuka namenjenih poljoprivrednim gazdinstvima i malim i srednjim preduzećima iz sektora voća, povrća i proizvodnje opreme. Reč je obukama za izradu poslovnih planova, aplikacija za kredite banaka i podsticaja iz budžeta AP Vojvodine, Republike Srbije, IPARD fonda, projekta Konkurentna poljoprivreda Srbije…“
Kako ih preko vaše agencije mogu ostvariti?
„Prilikom uspostavljanja saradnje sa poljoprivrednicima, agencija prvo radi analizu poslovanja poljoprivrednog gazdinstva, pomaže u proceni ulaganja u skladu sa planovima proizvodnje za naredni period, i predlaže poljoprivredniku način ostvarenja prava na podsticaje. Nakon toga zajedno definišemo termin plan za narednu godinu i započinjemo saradnju.
Ispostavilo se da je ovakav vid saradnje do sada doneo najbolje rezultate. U velikom broju slučajeva je preporuka poljoprivrednika, koji je zadovoljan ostvarenom saradnjom, bila razlog za inicijativu novog poljoprivrednika za sastanak sa agencijom.“
Poljoprivrednici u Vojvodini su u nešto boljem položaju u odnosu na kolege u centralnoj Srbiji jer, osim republičke i podrške svojih lokalnih samouprava, mogu da računaju i na pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i nekoliko fondova. Vrste pomoći na koju mogu da računaju su različite: od bespovratnih podsticaja, subvencionisanja dela iznosa investicije, subvencionisanja kamate za kredite, pa do povoljnih kreditnih linija, recimo onih preko Fonda za razvoj poljoprivrede APV.
Na kojim konkursima trenutno poljoprivrednici mogu da učestvuju, a za koje treba da se pripreme?
Trenutno je, do početka februara, otvoren treći javni poziv u okviru Projekta konkurentne poljoprivrede Srbije, koji realizuje Ministarstvo poljoprivrede u saradnji sa Svetskom bankom, vredan 750 miliona dinara. Poziv je namenjen prvenstveno agregatorima, odnosno preduzetnicima, privrednim društvima i zemljoradničkim zadrugama koje proizvode ili otkupljuju proizvode primarnih poljoprivrednih proizvođača, prerađuju ih i plasiraju na tržište. Vrednosti investicija za agregatore mogu iznositi od 25.000 do čak 400.000 evra, a visina bespovratnih sredstva može se kretati i do 200.000 evra.
Dalje, očekuje se prvi poziv iz IPARD III programa, najverovatnije će to biti konkurs za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava (izgradnja i opremanje objekata, podizanje novih proizvodnih zasada voća, nabavka opreme i mehanizacije). To su investicije u primarnu poljoprivredna proizvodnja. Budžet za ovaj konkurs IPARD-a je 6,5 milijarde dinara.
Osim toga, poljoprivrednici mogu da očekuju redovne konkurse koje raspisuje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, da podnose zahteve za podsticaje kod Ministarstva poljoprivrede…
„Prilikom uspostavljanja saradnje sa poljoprivrednicima, agencija prvo radi analizu poslovanja poljoprivrednog gazdinstva, pomaže u proceni ulaganja u skladu sa planovima proizvodnje za naredni period, i predlaže poljoprivredniku način ostvarenja prava na podsticaje. Nakon toga zajedno definišemo termin plan za narednu godinu i započinjemo saradnju.
Ispostavilo se da je ovakav vid saradnje do sada doneo najbolje rezultate. U velikom broju slučajeva je preporuka poljoprivrednika, koji je zadovoljan ostvarenom saradnjom, bila razlog za inicijativu novog poljoprivrednika za sastanak sa agencijom.“
Poljoprivrednici u Vojvodini su u nešto boljem položaju u odnosu na kolege u centralnoj Srbiji jer, osim republičke i podrške svojih lokalnih samouprava, mogu da računaju i na pomoć Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, kao i nekoliko fondova. Vrste pomoći na koju mogu da računaju su različite: od bespovratnih podsticaja, subvencionisanja dela iznosa investicije, subvencionisanja kamate za kredite, pa do povoljnih kreditnih linija, recimo onih preko Fonda za razvoj poljoprivrede APV.
Izvor: Agrosmart
