Uvođenjem avansnog plaćanja od 50 odsto, brže do IPARD sredstava

Delegacija Uprave za agrarna plaćanja (UAP) posetila je Agenciju za poljoprivredu i ruralni razvoj Republike Albanije (Agency of Agriculture and Rural Development – ARDA) kako bi kroz razmenu iskustava i sagledavanje procesa rada na licu mesta unapredili kapaciteti obe agencije zadužene za isplatu podsticaja u poljoprivredi i implementaciju IPARD programa.


U fokusu ove studijske posete bilo je sprovođenje procedure avansnog plaćanja IPARD zahteva, koju ARDA sprovodi od 2019. godine, a koja je pokazala dobre rezultate i visok stepen apsorbcije IPARD sredstava.


S obzirom da se predfinansiranje IPARD projekata pokazalo kao veliki izazov za korisnike programa, uvođenjem avansnog plaćanja biće im omogućeno da nakon odobrenog projekta apliciraju za mogućnost isplate pre realizacije projekta u iznosu do 50% od ukupne vrednosti odobrenog projekta, uz korišćenje instrumenta bankarske garancije.


Uvođenje avansnog plaćanja u iznosu do 50% od odobrene vrednosti podsticaja obezbediće IPARD korisnicima značajan iznos finansijskih sredstava za realizaciju odobrene investicije. Osim toga, primena avansnog plaćanja uticaće povoljno na bolju apsorpciju finansijske pomoći EU i smanjiće rizik od povraćaja sredstava Evropskoj uniji.


Pored teme avansnog plaćanja, predstavnici dvaju IPARD agencija razmenili su iskustva u pogledu drugih aspekata sprovođenja IPARD programa, izazovima sa kojima se u praksi susreću, kao i načine njihovih prevazilaženja. Organizaciona struktura koja daje najbolji rezultat, unapređenje ljudskih resursa, kao i razvoj baze referentnih cena, samo su neke od tema koje su razmatrane tokom ove studijske posete. Saradnja uspostvljena na dobroj osnovi svakako će se nastaviti i unapređivati u narednom periodu i pozitvino uticati na rad obe agencije.


IPARD 3: Za investicije u ruralnu infrastrukturu povraćaj 100 odsto

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović sastao se danas sa šefom Delegacije EU u Srbiji Semom Fabricijem i tom prilikom su istakli da u oblasti poljoprivrede Srbija beleži odlične rezultate.


Od ukupne poljoprivredne trgovinske razmene Srbije 75% je sa EU, a izvoz Srbije u EU je u 2020. dostigao blizu 2 milijarde evra.


Na sastanku je razgovarano o daljem toku evropskih integracija i reformama potrebnim za napredak u pregovorima o poljoprivredi. Srbija ispunjava brojne uslove iz pregovaračkih poglavlja koji su glavno merilo uspeha pregovora o članstvu u EU i koji su svakako među najzahtevnijim. Ambasador Fabrici je ohrabrio Srbiju da nastavi sa reformama i usvoji pravne tekovine EU.


Ocenjeno da se Srbija dobro pripremila za IPARD 3 program kroz implementaciju mere ulaganja u ruralnu infrastrukturu što je značajno imajući u vidi snagu poljoprivrede i konstatovano je da Srbija ispunjava kriterijume Evropske unije za finansiranje infrasturkturnih projekata u selima.


Novina u odnosu na IPARD II program jeste Mera 6 – Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu. Rezultati sprovedene analize u ovom sekotru pokazali su da je infrastruktura u naseljima u ruralnim područjima u znatno lošijem stanju u odnosu na gradska naselja.


Značajni problemi u ruralnim područjima su kvalitet i količina isporučene vode, veliki broj domaćinstava bez priključka na javni kanalizacioni sistem, tretman otpadnih voda, sakupljanje otpada, nerazvijena mreža lokalnih puteva ili neadekvatno održavanje postojećih.


Korisnici Mere 6 će imati mogućnost da ostvare povraćaj od 100% prihvatljivih troškova investicije.


Ambasador Fabrici čestitao je Ministarstvu poljoprivrede jer je blagovremeno i u potpunosti pripremilo potrebnu dokumentaciju i prilagodilo se uslovima za finansiranje koje je postavila Evropska unija.


-Ovo će biti od velikog značaja za opšte unapređenje života na selu. Jedina razlika koja se ogleda u kvalitetu života između grada i sela je zapravo infrastruktura. Danas u 21. veku dovoljno je da imate internet i da budete učesnik bilo kog dešavanja, da dobar deo ili većinu svog posla završite preko interneta bez neophodnog odlaska u grad. To je ono što će dati novi kvalitet životu na selu kome se u poslednje vreme vraćaju mnogi zbog pandemije kojoj još ne vidimo kraj, rekao je resorni ministar Branislav Nedimović.


Kako je planirano ovim sredstvima biće finansirani putevi, vodovod, kanalizacija, ulična rasveta, trafostanice i brojni drugi infrastrukturni projekti koji nedostaju našim selima. Za sredstava će moći da se prijave sve Mesne zajednice preko svojih opština, a obraćaće se Upravi za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede šumarstva i vodoprivrede.


Vrednost investicija će biti naknadno poznata, a već sada se zna da će ova mera praktično zaživeti od 2023. godine, a da će se finasirati sve do 2026. godine. Podnošenje finalne verzije programa očekuje se već septembra tekuće godine.


Nema traktora iz IPARD-a ove godine

Uprava za agrarna plaćanja Ministarstva poljoprivrede objavila je plan IPARD javnih poziva za 2021. godinu. Na iznenađenje mnogih poljoprivrednika koji su se pripremali za konkurs za nabavku novog traktora, sudeći po planu koji je iznelo Ministarstvo – njega neće biti.


Taj poziv trebalo je, prema planu za prošlu godinu, da bude otvoren u oktobru 2020. Za novembar je bilo planiran javni poziv za izgradnju objekata i nabavku mehanizacije, a za decembar poziv za investicije u izgradnju i opremanje prerađivačkih kapaciteta. Međutim, nijedan od tih poziva nije raspisan, a kako je objavila Uprava za agrarna plaćanja prvi sledeći očekuje se u aprilu ove godine.


U najavi je samo jedan ali puno vredniji javni poziv iz Mere 1 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, koji se odnosi na izgradnju i opremanje objekata (hladnjača, farmi, staklenika, podizanje voćnjaka, plastenika…), te kupovinu mehanizacije. Za to je predviđeno 6,6 milijardi dinara, što je najviše novca u okviru nekog javnog poziva otkako je IPARD program počeo da se realizuje u Srbiji. Predviđeno je da konkurs bude otvoren 1. aprila i da traje do 30. juna. IPARD podršku u sklopu ove mere mogu da traže poljoprivrednici – nosioci gazdinstava, te zadruge, preduzetnici i mala i srednja preduzeća.


U maju bi trebalo da krene javni poziv iz Mere 3 – Investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava koje se odnose na preradu poljoprivrednih proizvoda. Reč je o investicijama u izgradnju i opremanje objekata za preradu voća, povrća, mesa, mleka, jaja i grožđa. Za IPARD podršku u okviru Mere 3 mogu da konkurišu preduzetnici i pravna lica koja imaju registrovana gazdinstva, a obezbeđena je podrška od 2,3 milijarde dinara. Trebalo bi da konkurs bude otvoren početkom maja i da traje do polovine jula.


Za Meru 7 – Diverzifikacija poljoprivrednih gazdinstava iz koje će, prema planu, 1. juna biti raspisan javni poziv, predviđena je 1,7 milijarda dinara. Tu je reč o podsticajima za ulaganje u izgradnju i opremanje objekata za ruralni turizam. Na prošlogodišnjem konkursu za ruralni turizam obezbeđene su 2,3 milijarde dinara.


Takođe, ove godine biće raspisan i poziv za Meru 9 – Tehničku pomoć, za šta je predviđeno 148 miliona dinara.


Pomenimo, ovi javni pozivi u okviru IPARD II programa 2014-2020. Kako se IPARD programira shodno EU budžetskom periodu, u pripremi je IPARD III program Republike Srbije čija se akreditacija, prema najavama iz Ministarstva, očekuje u decembru ove godine. Reč je o IPARD programu 2021-2027. u kojem se očekuju značajnije izmene – uvođenje sektora ribarstva, moguće i infrastrukture…


Najavljene značajne izmene koje će se verovatno odnositi i na ovogodišnje pozive su da će biti omogućeno podnosiocima zahteva za odobrenje IPARD projekata da po dobijanju pozitivnih rešenja povuku do 50 odsto odobrenog iznosa podrške. Dakle, iz IPARD fonda dobijaće avans za finansiranje investicija, što do sada nije bio slučaj. Očekuje se izmena zakonske regulative u tom delu, a nakon toga oni kojima projekti budu odobreni moći će već na početku investiranja da povuku do polovine vrednosti investicije bez PDV-a. Tako bi se ubrzao i investitorima olakšao zavšetak projekta.


Hoće li biti nacionalnih mera podrške?


Za traktore snage do 100 kilovata sa emisionim standardom “stejdž 4”, koji su poreklom iz Evropske unije, odnosno zemalja sa spiska objavljenog u IPARD pravilniku mogli su se dosad dobiti podsticaji iz IPARD fonda. Za njih je vladalo veliko interesovanje poljoprivrednika i predato je najviše zahteva – bezmalo 80 odsto zahteva u okviru Mere 1 bio je za traktore.


Lane je Ministarstvo poljoprivrede davalo pomoć i za nabavku traktora proizvedenih u Srbiji – “zetor”, “tafe”, “yto”… Podsticaji su se ostvarivali na osnovu prihvatljivih troškova investicije za kupovinu traktora snage motora do 60 kilovata. Iz Ministarstva nema naznaka da će ove godine biti raspisan takav konkurs i sad nije poznato da li će se podsticati kupovina traktora u okviru nacionalnih mera kada u IPARD-u neće biti para za to.